Priča o Nastanku Sūryanamaskāra

Da bismo objasnili i razjasnili priču o nastanku Pozdrava Suncu, prvo se moramo osvrnuti na odnos učitelja i učenika u okviru same prakse joge. Odnos učitelja i učenika se ranije smatrao suštinom joge jer su upravo učitelji ti koji nas vode kroz ceo proces učenja o sebi. U drevno vreme, bilo je mnogo teže početi sa praktikovanjem joge jer je učitelj morao da prihvati učenika.  U slučaju da učitelj prihvati učenika, on odlazi u ašram i tamo provodi vreme dok učitelj ne kaže da je njihovo učenje završeno. Nakon završetka učenja, učenik plaća naknadu (guru dakshina), a naknada je mogla biti bilo šta.

Sama priča o nastanku Sūryanamaskāra tiče se Hanumana (junaka sa likom i telom majmuna) koji je od svog rođenja bio opčinjen suncem tj. Surjom, mislio je da je to sočni mango na nebu.  Od malena je pokušavao da dohvati Surju i jednom je to i uspeo. Kako je imao natprirodnu snagu, i noge koje su jednim korakom preskakale planine, dograbio je Surju i strpao ga u usta. Nastao je potpuni mrak, naravno praćen panikom, pa su bogovi preduzeli mere i oslobodili Surju. Jedan od bogova je pogodio Hanumana strelom i polomio mu vilicu. Kako bi kaznili Hanumana, oduzeli su mu natprirodnu moć, koju su svakako planirali da mu vrate kad zasluži, ali su mu zbog vilice kao naknadu dali nešto manju snagu, sposobnost da menja svoj lik, veliku brzinu i dobro pamćenje.

Dok je čekao da istekne kazna, bilo je potrebno da se obrazuje. U nadi da će ga Surja uzeti za učenika, otišao je kod Surje, ali je Surja odbio da ga obučava, rekavši mu da je jako zauzet i da ima tačno utvrđen raspored koji mora da prati.  Hanuman je predložio da ga prati u stopu dok on obavlja svoje dužnosti.  Tako je i bilo. Hanuman je lice okrenuo Surji i pratio njegovo kretanje. Ovo kretanje je osnova Pozdrava Suncu koji mi vežbamo danas. Hanuman je naravno na kraju morao da plati Surji. Rekao je da ne može ništa drugo da mu ponudi osim zahvalnosti i pozdrava (namaskar“ – pozdrav s dubokim poštovanjem) – tako je nastala serija Pozdrava Suncu.

Kada završimo seriju od osam (ili sedam u zavisnosti od vrste pozdrava koji radimo) položaja uvek se vraćamo na početak podloge kako bismo počeli iznova, kao što se sunce rađa svaki dan, a počinjemo i završavamo sa rukama na grudima (jer: istina je u srcu i samo srce zna istinu).

 

surya-sajt

 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s