Neke asane su dobile imena po životinjama, kao što je Kurmasana (kornjača), a ime je dobila po tome što se pri izvođenju povlačimo u sebe kao što se kornjača povlači u svoj oklop. U trenutku izvođenja asane, svet oko nas prestaje da postoji, a povezujemo se sa svojim unutrašnjim svetom i čulima. To je nešto što inače ne radimo u toku dana jer smo preopterećeni svakodnevnim stvarima, što je u potpunosti u redu, ali svakako treba naći vremena i uspostaviti kontakt sa samim sobom.
Prva izvođenja ove asane su izazovna ali dobrobiti svakako ne izostaju. Princip kojim se ovde vodimo je: pokret – ulazak u asanu, osećaj -osećanje tela u položaju i šta taj položaj predstavlja za nas, introspekcija – posmatranje toka misli i praćenje senzacija u telu i umu istovremeno.
Dok neki vežbači ovaj položaj doživljavaju kao bezbedno vreme za povratak sebi, drugi mogu iskusiti tenziju, otpor, pa čak i strah koji je u stvari samo strah od suočavanja sa samim sobom. To znači da smo na pravom putu da unapredimo sebe.
Kornjače se smatraju strpljivim i mudrim a veruje se da vežbanje ove asane donosi strpljenje i mudrost u životu. Što i jeste tako. Poznavanje nas samih nam pomaže da situaciju sagledamo objektivno, da ne donosimo odluke ishitreno i da kontrolišemo naše emocije.
Što se tiče fizičkih dobrobiti, one su svakako prisutne. Kurmasana jača mišiće leđa, daje tonus abdominalnim mišićima, oslobađa tenziju u kukovima i čini ih fleksibilnijim. Osobe sa diskushernijom ne bi trebalo da izvode ovu asanu ali uvek postoji modifikacija položaja pri čemu će vam pomoći vaš instruktor.
YogaJa 