Ovo je možda prvo što učenici čuju u školi za instruktore joge jer sam instruktor mora da sagleda sebe i upozna, možda ne odmah razume i shvati ali preduzme korake da sebe menja na bolje i svojim primerom ukaže vežbačima kako to funkcioniše kompleksan sistem joge.
Naše ponašanje na prostirci je odraz nas samih, naših uverenja, stavova, akcija, reakcija i načina života jer naše osobine ne ostaju ispred vrata studija. Naprotiv, nosimo sebe sa sobom i među druge, nekada ne vodeći računa o tome kako utičemo na njih.
Vežbanje od samog ulaska u studio može služiti kao putokaz našeg unutrašnjeg sveta i šta je to na čemu treba raditi. Već sama postavka prostirke govori mnogo o nama, da li smo otvoreni ili zatvoreni, da li ćemo pre biti okruženi ljudima ili sami. Da li nam treba podrška zida ili ćemo se snaći bez oslonca. Koliko se oslanjamo na uputstva instruktora, sta nam predstavlja autoritet i gde je tu samopouzdanje. Prostirka je naš prostor koji treba da je dovoljan da u njegovim okvirima funkcionišemo. Ponašanje na prostirci oslikava naš stav prema životu i naše snalaženje u istom. U toku vežbanja javljaju se razne reakcije na zadate asane. Ove reakcije takođe posmatramo i pitamo se: „Da li smo disciplinovani? Da li nam danas godi intenzivnije ili opuštenije vezbanje? Koje asane izazivaju bes a koje tugu? Koje nam prijaju a koje nas izazivaju, koje nam imponuju a koje nas možda postide?“ Sva ova pitanja neće odmah imati odgovor, uče nas strpljenju, davanju prostora da sazrimo, usporimo, osvestimo, razumemo i negujemo pre svega sebe.
Više puta na času ponavljamo „Ono što izbegavamo i čemu se opiremo je ono što nam najviše treba.“ Primera radi, izbegavanje asana jačeg intenziteta može upućivati na to da smatramo da svakodnevnica od nas očekuje da budemo jaki, dok je baš čas joge mesto gde ćemo se opustiti i tu biti ranjivi i slobodni. Potpuno nasuprot ovome, ako želimo jake časove smatrajući da treba da izbacimo višak energije, moguće da nam baš treba da se opustimo i prepustimo, suočimo sa onim sto nas muči. Nemirnost pri meditaciji i joga Nidri ukazuju na otpor kada su u pitanju susreti sa svojim mislima i donošenje odluka u svakodnevnom životu.
Vežbanje asana je tu da nam stvori sredinu i priliku gde ćemo namerno izazvati svoje reakcije i sagledati ih kako bismo došli do nekog obrasca razmišljanja, reagovanja , ponašanja i shvatanja. Ono šta ćemo dalje sa tim uvidom je joga. Bez introspekcije i aktivnog rada, joga gubi svoj smisao, to više nije joga već besmisleno pokretanje tela.
Menjanjem našeg stava prema vežbanju menjamo i naš stav prema životu. Snaga i fleksibilnost u asanama se prenose na snagu i fleksibilnost ubeđenja i razmišljanja. Otvorenost ka novim položajima reflektuje spremnost da se probaju nove stvari. Reakcija na blizinu tuđe prostirke pokazuje našu volju da pustimo druge ljude u naš život i da ih dočekamo raširenih ruku.
Davanje prilike sebi da uradimo određenu asanu je prilika da ta asana pozitivno utiče na naše telo i naše zdravlje ali je isto tako i vreme da se zapitamo šta nam drugi ljudi daju i šta je to što mi pružamo njima. Sve što radimo na prostirci recipročno je onome što nosimo unutar nas, bilo da vežbamo sami ili okruženi drugima.
YogaJa 